Siemens Srbija

Kako globalne kompanije mogu da budu ujedno i srpske

Kompanija Simens organizovala je danas, u Medija centru u Beogradu, skup na temu „Kako globalne kompanije mogu da budu ujedno i srpske“, u okviru kojeg je predstavljena i monografija „Korak ispred vremena – 125 godina Simensa u Srbiji“.

Simens je kompanija koja je u prethodnih 125 godina bila pokretač brojnih projekata u Srbiji, koji su uticali na razvoj i dostignuća celokupne srpske privrede.

„Simens nije bio samo pionir u tehnološkim inovacijama. Kompanija je od osnivanja brinula o svojim zaposlenima i široj društvenoj zajednici, a mi smo nastavili da se ponašamo u skladu sa principima socijalne i društvene odgovornosti. Simens, kao jedna od najvećih svetskih kompanija ujedno je i srpska, sa proizvodnjom i 800 zaposlenih pozitivno utičemo i na ekonomiju Republike Srbije. Kompanija  koja je već 125 godina prisutna u Srbiji sa najsavremenijom opremom kojom se značajno podsticao privredni rast Srbije neodvojivi je deo Srbije“ rekao je Ivan Knežević, zamenik generalnog direktora Siemens d.o.o. Beograd.

Tome u prilog govori i monografija „Korak ispred vremena – 125 godina Simensa u Srbiji“ koju je kompanja Siemens izradila u saradnji sa Institutom za savremenu istoriju iz Beograda
Autori monografije, prof. dr Predrag J. Marković, prof. dr Čedomir Antić i dr Danilo Šarenac su istakli značaj Simensa u privrednom i industrijskom razvoju Srbije od 19. veka do danas, svedočeći o Siemensovim inovacijama koje su poboljšale kvalitet života u Srbiji.

„Rad na monografiji predstavljao je zadovoljstvo za mene, jer je učinak i značaj Simensa u Srbiji zaista ogroman. Istorija Simensa u Srbiji predstavlja značajan deo istorije srpskog privrednog razvoja. Verovatno da ne postoji kompanija koja je na tako snažan način kao Siemens uticala na industrijski i privredni razvoj Srbije“ istakao je prof. dr Predrag J. Marković sa Instituta za savremenu istoriju.

U monografiji su prikazani detalji o prvoj javnoj termoelektrani na Dorćolu, prvoj hidrocentrali u Užicu, Vučju, Gamzigradu i Ivanjici, prvoj automatskoj telefonskoj centrali sa 1.000 brojeva u Novom Sadu, električnim tramvajima iz 1923. godine, kao i osvetljenju Narodnog pozorišta u Beogradu 1898. godine, i drugi projekti u kojima je Siemens učestvovao sa svojm inovativnim tehnologijama.

DODATAK – delovi iz monografije

U Monografiji je prisutan veliki broj anegdota, kao i beleški naših proslavljenih naučnika.

Evo kako je izgledao prvi susret Mihajla Pupina i firme Simens:
„Pozvaše me u Berlin da tamo pregovaram sa čuvenim električnim preduzećem Simens & Halske o prodaji mojih telefonskih izuma. To preduzeće osnovao je Verner fon Simens, koga sam upoznao pre petnaest godina i kome me je pismom preporučio moj učitelj, Ekselencija fon Helmholc. Za vreme pregovora, koji su trajali skoro mesec dana, imao sam prilike da se upoznam sa upravnicima toga preduzeća na konferencijama koje su trajale nikad manje od jednog sata, a često puta i po nekoliko sati. O svakoj pojedinosti moga izuma moralo se iscrpno raspravljati, kako sa naučnog tako i sa tehničkog gledišta, pa i njegovom odnosu prema ranijim napisima u kojima je bilo reči o tom izumu, onda o tome u kakvoj vezi stoje te stvari sa nemačkim zakonima, o patentima. Na kraju tako isto pažljivo uzimana je u pretres i finansijska strana ove pogodbe dok, najzad, stvar nije privedena kraju. Nije bilo natezanja oko pogodbe, ali se ništa nije uzimalo za gotovo. Protivno običaju, kod nas u Americi, pregovori su vođeni neposredno između pronalazača i naučnih stručnjaka. Advokati su imali vrlo malo posla sa ovim konferencijama, i govorili su samo onda kada je stručnjacima bilo potrebno njihovo pravno mišljenje“. 

„Anegdota o telefonu”, susret ministra vojnog i Pante Mihajlovića oko početka saradnje

Dođem ja pokojnom Teši Nikoliću (ministru vojnom) i kažem:
- Ajde bre, da počnemo nešto novo. Imaće vojska koriisti. Da instaliram telefon, među kasarnama, ministarstvom, utvrđenjem, gde treba.
On me gleda, pa me odvede do prozora. Dole u dvorištu stajala su tri konjanika:
- Vidiš li ti ove?
- Vidim. Konjanici.
- E to ti je. Šta će mi taj tvoj telefon, kad ovi konjanici za tri minuta stignu do grada i jave šta treba. Kakav telefon...
Sutradan, u tri časa popodne, eto Teše. Stao pa gleda.
- Je li to telefon?
- Jeste – rekoh.
- Pa kako mu ide?
Rastumačih na preskok, ukratko. On ionako ništa nije razumeo.
- Pa dobro – reče meni ministar Teša, - a ko to govori?
- Pa onaj na drugom kraju. U inženjerijskoj kasarni...
Teša se podiže, otvori vrata širom, pa dozva sve ostale oficire koji su bili po kancelarijama: - Gospodo, ajde da vidite čudo neviđeno: telefon.
Teša je odmah pozvao kralja Milana Obrenovića, koji je odmah sa vrata prepoznao novu napravu. Kralj Milan je odmah naredio da telefon povežu sve kasarne u Srbiji, ali je već posle deset dana ministar Teša Nikolić obavestio Pantu da zbog smanjenja budžeta, od toga neće biti ništa.”

07.03.2013.

Kako globalne kompanije mogu da budu ujedno i srpske


300 dpi


300 dpi


300 dpi


300 dpi


300 dpi

Fotografije: Medija centar Beograd

Siemens AG (Berlin i Minhen) je globalni tehnološki lider koji je više od 170 godina prepoznatljiv po tehničkim unapređenjima, inovacijama, kvalitetu i pouzdanosti proizvoda i usluga koje pruža širom sveta. Kompanija je aktivna u više od 190 zemalja, sa fokusom na oblasti elektrifikacije, automatizacije i digitalizacije. Jedan je od najvećih svetskih proizvođača energetski efikasnih tehnologija i tehnologija koje čuvaju resurse. Siemens je broj 1 u proizvodnji ofšor turbina, vodeći dobavljač  kombinovanih cikličnih turbina za proizvodnju električne energije, vodeći provajder rešenja za prenos električne energije i lider u infrastrukturnim rešenjima i rešenjima u oblasti automatizacije i softvera za potrebe industrije. Kompanija je takođe vodeći isporučilac medicinske opreme iz oblasti imidžing dijagnostike - kao što su kompjuterizovana tomografija i imidžing sistemi magnetne rezonance – i lider u oblasti laboratorijske dijagnostike, kao i u oblasti kliničkih informacionih tehnologija. U fiskalnoj 2016. godini, koja se završila 30. septembra  2016., prihodi iz redovnog poslovanja iznosili su ukupno 79,6 milijardi evra, a dohodak od redovnog poslovanja 5,6 milijardi evra . Krajem septembra 2016., Siemens je imao oko 351.000 redovno zaposlenih širom sveta.  Više informacija možete naći na web stranici: www.siemens.com

Siemens je prisutan u Srbiji od 1887. godine, a 1996. je osnovan Siemens d.o.o. Beograd sa ciljem da neposrednim delovanjem doprinese bržem oporavku i razvoju privrede i infrastrukturnih sistema u Srbiji. U lokalnoj kompaniji trenutno radi oko 1.750 zaposlenih, u svim oblastima u kojima je aktivna i matična kuća. Više informacija možete naći na web stranici: www.siemens.rs